Moderno i retrogradno

“Moderno” i “retrogradno” nisu nužno u suprotnosti. Često su u istoriji upravo moderni pokreti retrogradni.

“Moderno” označava popularnost određene političke, kulturne ili koje druge ideje u konkretnom vremenu. Tako u jednom dobu neudobne i kičaste cipele mogu biti moderne, za razliku od udobnih i ukusno dizajniranih cipela iz prethodnog vremena. Takve, neudobne i kičaste cipele jesu i retrogradne jer ne ispunjavaju ni osnovnu ni sekundarnu funkciju. Takođe, “moderna shvatanja” ženskog tela iz osamdesetih i devedesetih godina 20. veka donela su nam razrađeni ideal ženske lepote koji se ogleda u prekomernoj mršavosti koja se često graniči s biološkim opstankom konkretne ženske osobe koja se povodi za tom “modernošću”. Naravno, i ovaj primer pokazuje da je nešto moderno ujedno i retrogradno.

Na političkom nivou modernim se obično označavaju one ideje koje se mešanjem starih ideja sa savremenim dostignućima predstavljaju kao nešto suštinski novo. Tako je od 15. do 20. veka moderna bila ideja kolonijalističkog ekspanzionizma zahvaljujući pronalasku novih kontinenata. Takve ideje jesu postojale i u prošlosti (uzmimo, Antički Grci su bili kolonijalistički ekspanzionisti), ali su nove društvene i tehnološke okolnosti doprinele tretiranju toga kao moderne političke ideje koju je retko ko sporio.

Od Darvinovog otkrića evolucije u 19. veku, pa sve do danas, najmodernije političke ideje na Zapadu su zasnovane na prenošenju teorije evolucije u društvene odnose. Teorija koja je u društvene odnose do kraja prenela jednu ideju iz teorije evolucije, ideju o tome da samo sposobniji opstaje, jeste socijal-darvinizam. Politička praksa koja je tu ideju sprovela u delo jeste nacional-socijalizam Adolfa Hitlera.

Navedene političke opcije su bile i najmoderniji politički pogledi Zapada od Darvinovog otkrića do početka Drugog svetskog rata. Socijal-darvinizam i nacional-socijalizam nisu bili popularni samo u Nemačkoj, već su svuda dokle je evropska kultura stigla bile najmoderniji politički pokreti.

Posle Drugog svetskog rata bilo je jasno šta dosledno primenjeni socijal-darvinizam može doneti: ideja da “samo sposobniji opstaje” prenesena na drutšvo i pomešana čak i sa slabim osećajem zajedništva s jednom grupom konsekventno vodi u reakciju odbrane grupe prema kojoj se oseća zajedništvo i činjenja svega da upravo ta grupa bude “sposobnija koja je opstala”. U konkretnom slučaju, zajedništvo se odnosilo na “germansku rasu”, odnosno “nemačku naciju”, što je, sledstveno tome, sve one koji ne pripadaju toj grupi označilo kao neprijatelje. Brutalnost Drugog svetskog rata, koncentracioni logori i ostali zločini predstavljaju vrlo očiglednu posledicu jedne tada moderne ideje.

Postoji rečenica koja se od kraja Drugog svetskog rata često ponavlja: “Nemački nacionalizam nam je pokazao da nijedan nacionalizam nije dobar.” U evropskom kulturnom prostoru nacionalizam je kao društvena vrednost zamenjena insistiranjem na porodičnim i individualnim vrednostima. Dobra strana prebacivanja društvenih vrednosti s osećaja zajedništva s velikim brojem ljudi na osećaj zajedništva s manjom grupom ljudi i osećaj individualnosti očigledna je u tome da se u Evropi više nikada nije dogodio Holokaust. Jedno ljudsko biće ili porodicu značajno je lakše kontrolisati nego etnički, religijski ili politički pokret.

Ali, kraj prenošenja neukog shvatanja teorije evolucije na društvene odnose nije se završio s krajem Drugog svetskog rata. Ideologija koja isto tako prenosi neuko shvatanje teorije evolucije jeste liberalni kapitalizam. Pod plaštom “ekonomskih sloboda” dominantna ideologija današnjice aktivno propagira pseudonaučna shvatanja teorije evolucije u kojima se jedan složen prirodni proces uprošćava i sublimira kroz “ekonomski opstanak sposobnijeg”.

Naravno, pripadnici jedne ideologije, ako žele da opstanu na pozicijama moći, ne smeju seći granu na kojoj sede. Kako oni svakako ne sede na grani nacionalizma, nego na grani kapitala, logično je da će seći osećaj zajedništva (nacionalizam), a ne socijaldarvinističku ideologiju (liberalni kapitalizam).

Tako je i današnja dominantna ideologija ujedno i moderna i retrogradna. Najveći broj ljudi, idući za modernim, nekritički prihvata retrogradnu ideologiju u lažnoj dilemi da u konkretnom slučaju postoji opozicija između modernog i retrogradnog.